Kobilje mleko koristili su grci još u 8. veku pre ove ere, a najpoznatiji konzumenti ovog napitka su Tatari, koji su ga prozvali pićem “heroja”.
Zašto je kobilje mleko toliko drugačije i posebno?
1. Po sastavu je najsličnije majčinom mleku.
2. Veoma je bogato vitaminima i biogenim elementima.
3. Ima nizak udeo mlečnih masti a visok udeo nezasićenih masnih kiselina.
4. Kobilje mleko je lako svarljivo i iskoristljivost lekovitih sastojaka zbog
ovakvog biohemijskog sastava je maksimalna.
5. Visok sadržaj laktoferina i enzima stimuliše imunitet.
6. Konji u hrani ne podnose štetne aditive, herbicide, pesticide... zato ih nema ni u mleku.
Koristi se u lečenju:
- bolesti disajnih puteva (astma, bronhitis)
- bolesti digestivnog trakta (ulkus želuca, Kronova bolest)
- kožnih bolesti (ekcemi, psorijaza, atopijski i neurodermatitis)
- jačanje imuniteta (naročito posle teških bolesti, heimioterapije)
- sportistima daje dodatnu snagu jer važi i za koktel esencijalnih aminokiselina.
Dnevna doza:
- 250 ml za odrasle
- 125 ml za decu
ukoliko kobilje mleko koristite u terapijske svrhe
Kobilje mleko se konzumira odmrznuto. Na taj način zadržava sva svoja lekovita svojstva. U zamrznutom stanju sva svojstva zadržava i do 3 meseca.
Kobilje mleko se od kravljeg mleka, bitno razlikuje po sastavu. Od proteina su u kravljem mleku najvise zastupljeni kazeini, oko 80%, dok kobilje mleko od proteina sadrzi pretezno albumine, globuline, laktoferin i lizozom. Upravo zbog razlicitog proteinskog sastava (nizak udeo kazeina i betalaktoglobulina), kobilje mleko ne izaziva alergije na proeine mleka i izuzetno je lako svarljivo za razliku od kravljeg mleka. Od 10 soba koje su alergicne na kravlje mleko, 8 osoba nesmetano konzumira kobilje.
Ovo mleko je po sastavu najslicnije majcinom mleku, pa se koristi kao najzdravija substitucija majcinog mleka kod novorodjencadi.
Bogato je nezasicenim masnim kiselinama, dok je udeo masti duplo manji nego kod kravljeg, pa ga koriste osobe na restriktivnom kalorijskom rezimu.
Razlika je takodje sto je proizvodnja kobiljeg mleka komplikovana i skupa. Dnevna doza za odrasle je 250ml a za decu 125 ml. U terapijske svrhe se koristi minimum mesec dana, a moze se koristiti posle prestanka simptoma bolesti, neograniceno dugo. Ovo mleko po sastavu ima slicnosti sa magarecim mlekom, sa tim sto se kobilje mleko vise koristi u svrhu lecenja, a nesto manje u izradi kozmetickih proizvoda.
Oko 3 miliona ljudi u svetu redovno pije kobilje mleko.
Kobilje mleko ima vrlo ozbiljan uticaj na:
1. IMUNITET, ima
2. ANTIKANCEROGENO DEJSTVO, koristi se u
3. ANTIEJDZING MEDICINI
4. DERMATOLOGIJI i u
5. TERAPIJI AKUTNIH I HRONICNIH BRONHITISA
Zbog laktoferina ( koji u kobiljem mleku ostaje potpuno sacuvan zbog nacina proizvodnje, za razliku od kravljeg gde se unistava u procesima sterilizacije, kuvanja.., a i ima ga neuporedivo vise u kobiljem nego u mleku drugih zivotinja) i lizozoma, ovo mleko ima bakteriostatsko, baktericidno (ubija bakterije), virucidno (ubija viruse), fungicidno (ubija gljivice) i antiparazitsko dejstvo. Sa jedne strane laktoferin iz kobiljeg mleka stimulise proliferaciju, diferencijaciju i aktivaciju celija imunog sistema i pojacava imuni odgovor, a sa druge deluje kao protiv upalni (antiinflamatorni) faktor zbog sposobnosti da se veze za celijsku membranu i spreci oslobadjanje interleukina i tumornekrozis faktora, time smanji unistavanje tkiva tokom upalnih procesa.
Inhibira rast tumora, a povecava imunitet, narocito dokazano kod tumora dojke, pa su u Holandiji 30% korisnika kobiljeg mleka pacijenti na hemioterapiji.
Koristi se u antiejdzing medicini zbog svojstava da stimulise fibroblaste na sintezu hijaluronske kiseline, koja stimulise procese reparacije, regeneracije, pa je ovo mleko naslo primenu i kod sanacije rana koje tesko zarastaju.
U dermatologiji kao dodatna terapija kod ekcema, psorijaze i akni.
Deje su comentario